Stvaramo otpornije i sigurnije društvo kroz uključivanje svih građana u sistem prevencije i reakcije na katastrofe
Vrdnik, 4-6. avgust 2020. godine
U okviru projekta „EU za Srbiju otpornu na katastrofe“ održana je radionica sa ciljem izrade plana i programa treninga, kao i online obuke za oblasti civilne zaštite, smanjenja rizika i oporavka nakon katastrofa. Radionicu su organizovali Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima i Program Ujedinjenih nacija za razvoj, uz učešće predstavnika . Ministarstva unutrašnjih poslova – Sektora za vanredne situacije, Nacionalne akademije za javnu upravu i sektora civilne zaštite.
Razumevanje okruženja, klimatskih promena, pružanje prve pomoći, funkcionisanje u uslovima pre, u toku i nakon katastrofa, sistem prevencije i smanjenja rizika od katastrofa, prepoznavanje prvih signala početka katastrofe su samo neke od tema o kojima se govorilo. Dobro poznavanje svih ovih oblasti je od ključnog značaja za sve članove lokalnih zajednica..
Nakon poplava koje su zadesile Srbiju 2014. godine, UNDP i Vlada Republike Srbije prepoznali su potrebu da se kreira sveobuhvatan i moderan sistem lokalne prevencije i odgovora na katastrofe. On treba da uključi sve građane, udruženja i privredne subjekte, pogotovo one koji su na izvorima potencijalnih katastrofa. Mere lične i kolektivne zaštite su svima potrebne, kao i znanje i veštine da se prevaziđu krizne situacije uz najmanje moguće posledice.
Sandra Nedeljković, zamenica direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima (KUJU) istakla je da mehanizam smanjenja rizika od katastrofa u Republici Srbiji značajno unapređen od 2014. godine. „Ta godina nam je svima bila opomena da treba da se menjamo i težište aktivnosti prenesemo na preventivu i pripremu za neželjene događaje kako bi se štete i gubici umanjili. KUJU svih ovih godina pruža podršku kako kolegama iz državnih organa, tako i jedinicama lokalne samouprave. Lokalne zajednice su izuzetno važne, jer je prva reakcija krucijalna. Kontinuirano usavršavanje u ovoj oblasti utiče na svakodnevnu bezbednost naših građana i zato ovom segmentu poklanjamo posebnu pažnju, pored investiranja u prevenciju.“, dodaje Nedeljković.
Prema rečima Živka Babovića, načelnika Uprave za upravljanje rizikom Ministarstva unutrašnjih poslova, Republika Srbija je u velikoj meri ojačala Sektor za vanredne situacije u prethodnom periodu, posebno donošenjem niza zakona i strateških planova. „Zahvaljujući Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa danas imamo skoro 80% lokalnih samouprava koje su izradile procene rizika od katastrofa, a oko 40% samouprava je usvojilo i planove zaštite i spasavanja. Pre dve godine taj podatak je bio na nivou statističke greške“, dodaje Živko Babović.
„Gradovi i opštine u Republici Srbiji imaju zakonsku obavezu da imenuju poverenika i zamenika poverenika civilne zaštite, kao i da formiraju jedinice civilne zaštite opšte namene. Ne samo da je reč o zakonskoj obavezi, već u kontekstu depopulacije, kao i izmenjenih klimatskih faktora, ali i dotrajale ili neizgrađene infrastrukture, sa ovog aspekta bitisanja u lokalu, čini se da je organizovanje zajednice kroz sistem civilne zaštite „nasušna potreba“. Upravo sistem civilne zaštite predstavlja most poverenja i komunikacije, koji nedostaje u funkcionisanju zajednice, posebno u odnosima: administracija-stanovništvo, kao i stanovništvo-priroda“, kaže Zdravko Maksimović, načelnik jedinica civilne zaštite Grada Kraljeva.
Tokom naredne dve godine uz pomoć treninga i online obuke biće obučeno 900 predstavnika lokalnih samouprava, jedinica civilne zaštite, javnih preduzeća, udruženja građana, kao i svih drugih aktera koji su uključeni u sistem civilne zaštite i angažovani na terenu. Kao primer dobre prakse koju su preneli iz Kraljeva i u druge lokalne samouprave, Zdravko Maksimović ističe sistem edukacija, obučavanja, zajedničko učešće u izradi strateških i planskih dokumenata. „U našem radu najvećim uspehom smatramo upravo činjenicu da smo dospeli do pojedinca, do svih organizacija i institucija bez kojih nije moguće pričati o efikasnoj prevenciji, reagovanju, niti sanaciji posledica katastrofa. Želimo da gradimo društvo šansi i mogućnosti, a ne potreba, društvo koje iz faze „odbrane od rizika“ dostiže fazu aktivnog „upravljanja rizikom“ i koordinisanog međunarodnog odgovora pod okriljem Mehanizma Evropske unije za civilnu zaštitu.
